"Nisam mogla više da ćutim!" Devojka izbacila partnerovu familiju iz stana, pa napravila opšti haos: "Prvo je njegova tetka rovarila po fiokama..."
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Žena je iz stana izbacila partnerovu porodicu jer su dolazili nenajavljeno i ponašali se kao da je prostor zajednički, iako je stan nasledila od tetke.
- Kaže da je mesecima ćutala i trpela, dok su joj rodbina partnera i njegova majka ulazili u privatnost, otvarali fioke i prekidali je dok radi od kuće.
Zajednički život sa partnerom nosi brojne izazove, a kada se u odnos umeša i šira porodica, granice privatnosti mogu lako postati predmet neslaganja.
Jedna žena otvoreno je progovorila o problemu koji je dugo trpela u vezi, sve češćim dolascima partnerove porodice u njihov stan i osećaju da u sopstvenom domu više nema privatnost.
- Ne znam da li preterujem, zato i pišem ovde, jer me već danima drži isti osećaj u stomaku. Živim sa partnerom u stanu koji sam nasledila od tetke. Nije to nikakav luksuz, stara zgrada, dvosoban stan na Zvezdari, parket škripi, kupatilo vapi za renoviranjem, ali je moj. Bar sam tako mislila - napisala je ona na Fejsbuk stranici "Priče iz naroda".
"Htela sam da prihvate"
Nakon što su počeli da žive zajedno, njegova porodica redovno se okupljala u njenom stanu.
- Prvo za slavu, pa "ajde za Uskrs kod vas, imate više mesta", pa kad neko dolazi iz unutrašnjosti na pregled u Klinički centar, prespava kod nas, pa nedeljni ručkovi, pa rođendani dece iz familije, pa samo svrate na kafu i ostanu do uveče. Nisam ja protiv porodice, da se razumemo. I moja rodbina svrati, ali ja uvek pitam njega, javim, spremim. Kod njegovih je vremenom postalo kao da se podrazumeva - napisala je.
U početku je ćutala.
- Iskreno, htela sam da me prihvate. On je često govorio: "Ma znaš kakvi su, vole da su zajedno." A ja sam se trudila. Ustanem subotom rano, odem na pijacu, vučem kese, spremam sarmu ili pečenje, sklanjam stvari sa fotelje da ima gde ko da sedne. Jednom sam rekla: "Možemo li nekad kod tvoje sestre?" On se samo nasmejao: "Pa kod nas je najkomotnije."
Kod nas. Ta reč mi je tada prijala, sad me nervira - navela je i dodala:
- Nije problem samo gužva. Problem je što sam polako prestala da odlučujem bilo šta u svom prostoru. Njegova majka otvori frižider i kaže: "Nemoj ovo tako da držiš, pokvariće se." Njegova sestra pomeri moje šolje jer "ovako je praktičnije". Deca trče po sobi, diraju papire sa mog stola, a kad kažem da ne ulaze u spavaću sobu, ispadnem kruta. Jednom sam se vratila iz kupatila i zatekla njegovu tetku kako sedi na mom krevetu i lista fioke tražeći punjač. Kažem: "Izvinite, ali nemojte po spavaćoj sobi bez pitanja." Muk. Posle mi je partner rekao: "Nije moralo tako grubo."
"Eto nas malo, nećemo dugo"
Najgore je bilo, kako je dodala, pre dve nedelje.
- Radim od kuće za jednu knjigovodstvenu agenciju, zatvarao se mesec, haos, rokovi. Rekla sam mu još u ponedeljak: "Molim te, za vikend nikog. Stvarno imam posla i treba mi mir." On je rekao: "Važi." U subotu u 11 zvono. Otvaram, a ispred njegova majka, sestra, zet i dvoje dece. Nose kiflice, sokove, osmeh do ušiju. Kažu: "Eto nas malo, nećemo dugo." Pogledam njega, on sleže ramenima i kaže: "Pa već su tu."
Navela je da je tada već bila ljuta, ali ih je ipak pustila unutra, nakon čega je otišla u sobu sa laptopom i pokušala da radi, dok su se iz dnevne sobe čuli televizor, smeh, otvaranje vrata i pitanja gde se šta nalazi, da li ima još kafe i da li da naruče roštilj.
"Nemoj da se izoluješ, ružno je"
- Posle sat vremena njegova majka ulazi bez kucanja i kaže: "Nemoj da se izoluješ, ružno je." Ja kažem: "Ne izolujem se, radim." A ona meni: "Pa subota je." Tu sam pukla. Izašla sam u dnevnu i rekla, ne vičući, ali onim glasom kad više nemaš snage da glumiš: "Meni ovo više ne odgovara. Rekla sam da imam posao i da ne mogu danas da budem domaćica. Molim vas da se ubuduće dolazak unapred najavi i da se poštuje kad kažem da ne može." Tišina. Deca stala. On crven. Njegova sestra uzela jaknu i rekla: "Dobro, razumeli smo poruku.“ Njegova majka samo: "Nismo znali da smetamo." A jesu znali. Ili nisu. Ne znam više - navela je ona.
Kada su otišli, njen partner je počeo svađu.
- On je eksplodirao na mene. "Ponizila si ih." Ja sam rekla: "Ti si mene ponizio time što si ih pustio iako si znao da radim." On onda: "To nije samo tvoj stan." E to me je baš pogodilo. Jer formalno jeste moj stan, ali nije stvar papira. Stvar je što sam ja počela da se sklanjam u sopstvenoj kući da ne bih nekome bila nelagodna. Sad dolazi deo gde ni ja ne ispadam baš sjajno. Nisam mu sve rekla na vreme. Ćutala sam mesecima, pa i duže, gunđala sebi u bradu, posle se žalila drugarici, a njemu govorila "ma dobro je". Ponekad bih namerno ostala prekovremeno kod svojih roditelja u Mirijevu samo da izbegnem ta okupljanja. Jednom sam čak isključila telefon kad sam videla da njegova majka zove, jer sam znala šta će pitati. On je verovatno stvarno mislio da je sve u redu, ili je birao da misli. Ne znam.
"Nisam se osećala kao kod kuće"
Navela je i da se, nakon smrti njegovog oca, njegova porodica još više zbližila i da im ta okupljanja, čini se, sada znače više nego ranije.
- To razumem. Stvarno razumem. Ali ja ne mogu da budem servis za tuđu tugu. Ružno zvuči, znam, ali tako se osećam. Kad sam to rekla partneru, rekao je: "Ti nikad nisi imala osećaj zajedništva kao mi." Možda i nisam. Kod nas se uvek najavi dolazak. Kod nas se kuca na vrata spavaće sobe. Kod nas "porodica" ne znači da nemaš svoje granice. Od tad pričamo na preskok. On spava na kauču već tri noći, više iz inata nego zbog prostora. Juče mi je rekao: "Ako ti je moja porodica teret, onda imam problem da vidim budućnost s tobom." Ja sam rekla: "Ako ti ne vidiš kad sam ja na ivici u sopstvenoj kući, onda i ja imam problem." I sad stojimo tako. Nije poenta da zabranim bilo kome da dođe. Nije mi cilj ni da biram između njega i njegovih. Samo hoću da se zna da moj dom nije čekaonica, ni sala za porodična okupljanja kad god se kome prohte. A opet, kad se setim njihovih lica kad sam to rekla, ispadne kao da sam isterala pola familije na ulicu. Možda sam trebalo mirnije, ranije, pametnije. Možda je on trebalo da me zaštiti bez da tražim tri puta. Ne znam. Znam samo da se prvi put u svom stanu nisam osećala kao kod kuće. Da li je moguće sačuvati svoje granice, a da ne ispadneš hladan i sebičan? - upitala je ona.